Мерак имам, мерак имам,
Во Битола да живејам,
Гени мале да си седам,
Гени мале кај Чекутка.

Од сабајле па до вечер,
Вино ракија да пијам,
Пред мејана да си седам,
Генимаалки да си гледам.

Кај што одат ситно дробно,
Кој на нива, кој на бавча,
Со шамии преврзани,
И со фути опасани,

Вели, бели и дебели
На налони шиклосани.
Меѓу ним је мојто либе,
Бело Ленче бавчанџивче,

Кога врви ми се смеје,
А од уста бисер леје,
Ме изгоре и попари,
Ми ги зеде сите пари.

Текст Ајри Демировски, на фотографијата со Д.Д.Такец